Kompostiranje
Procesi industrijalizacije i urbanizacije doveli su do povećanja proizvodnje otpada, iscrpljivanja prirodnih resursa i zagađenja životne sredine. Polazeći od toga, razvijene zemlje ulažu velike napore kako bi se smanjila količina otpada koja se trajno odlože na deponijama. Tako, u Nemačkoj na deponijama završi 30 % otpada. Kod nas je odlaganje otpada na deponije jedini način organizovanog postupanja sa otpadom koji se pritom ne iskorištava i trajno gubi svoju vrednost.
Organski otpad na teritoriji Vojvodine čini preko 40% ukupnog otpada stoga njegovim izdvajanjem štedimo deponijski prostor, smanjujemo količinu otpada i smanjujemo emisiju gasova staklene bašte. Paljenjem zelenog otpada stvaramo veći problem jer dodatno uništavamo organizme i hranljive materije u zemljištu.
Šta je kompostiranje?
Kompostiranje je postupak biološkog, kontrolisanog razlaganja organskog otpada pri čemu nastaje kompost koji sadrži humus i druge hranljive stvari.
Zašto kompostirati?
Dodavanjem komposta zemljištu, poboljšava se struktura zemljišta i njegov vodni i vezdušni režim. Tako peskovito tlo postaje vlažnije i dobiće bolju, čvršću strukturu, dok glinovita zemljišta postaju rastresitija i lakša za obradu. Umesto da bacamo organski otpad svako od nas može u dvorištu ili na terasi da napravi komposter i kroz 10 meseci da dobije visokokvalitetno prirodno djubrivo za biljke.
Proces kompostiranja
U našem slučaju izabrali smo razlaganje organskog otpada uz prisustvo kiseonika u ogradjenom komposteru od netretiranog drveta velicine 1m3.
Najpogodnije mesto za postavljanje kompostera je ono koje je u blagoj senci drveća na propusnoj podlozi (zemljištu). Može se reciklirati kuhinjski biljni otpad, kesice čaja, talog kafe, ljuske jaja, dlaka, izmet životinja koje su biljojedi i zelena trava – to je takozvani zeleni otpad jer sadrzi visoke koncentracije azota. Da bi pravilno napravili kompost zeleni otpad se meša sa braon otpadom, koji je bogat ugljenikom u koji spada suvo lišće i granje, slama, suva trava, piljevina, karton i netretiran papir i u malim količinama drvni pepeo, u odnosu koji ide u korist braon otpada. Veoma je važno da se u kompost ne stavlja ništa što nije razgradivo ili sadrži toksične materije (plastika, metal, deterdzenti, ulja, lekovi, lišće oraha, bojano drvo), ne preporučuje se ni odlaganje otpada životinjskog porekla ni ostataka kuvanih jela koji bi mogli da privuku glodare. Što je raznosvrsniji materijal to će kompost biti kvalitetniji. Pre postavljanja kompostera sklonili smo mali sloj zemlje, stavili sloj grančica visine od 10- 15 cm zbog provetravanja komposta i cedjenja viška procedne vode a zatim smo slagali mešavinu braon i zelenog otpada kojeg smo prethodno usitnili na veličinu palca u sloju visine oko 20 cm a zatim prekrili tankim slojem zemlje. Slaganje slojeva se vrši dok ima materijala maksimalno do visine od 1,5 m. Slojeve zalijemo vodom i prekrijemo komposter nekim prirodnim materijalom koji diše kao što je slama, lišćće ili karton. Vremenom se kompostna gomila sleže i smanjuje pa možete uvek dodavati otpad kako nastaje u vasem domaćinstvu. U tom slučaju kompost treba povremeno okretati - najmanje jednom mesečno kako bi kiseonik dopreo do svih delova kompostne gomile. Međutim, ne sme se prečesto mešati jer mora da se zagreje, što je jako važno jer se na taj način uništava seme korova i uzročnici bolesti. 
Dobijeni zreo kompost možete primeniti u vašim voćnjacima, vinogradima, baštama ili dodati saksijskom cveću. Kompostiranjem oponašate prirodne procese u kontrolisanim uslovima kojim se vraćaju organske materije u zemljište odakle su potekle.
